Back

ⓘ Софија од Монферата




                                     

ⓘ Софија од Монферата

Јованова претходна супруга, Ана Васиљевна ћерка московског кнеза умрла је 1417. године од куге. Јован је удовац био нешто више од три године. Манојло је одлучио да свог сина ожени принцезом италијанске породице која је владала Монфератом и Павијом. Породица је одржавала добре односе са Византијом још од 12. века. Отац Софије од Монферата био је Теодор ΙΙ. У јесен 1420. године она је млетачким лађама стигла у Цариград. Венчање је обављено 19. јануара 1421. године у цркви Аја Софије у Цариграду. Венчао их је цариградски патријарх Јосиф ΙΙ.

                                     

1. Брак

Према наводима историчара Дуке, брак између Јована и Софије није био срећан. За то је најзаслужнија била Софијина непријатна спољашњост коју је Дука посебно описао. Дука наводи да је Јован Софију издвојио у посебне одаје. Није је вратио у Италију само из поштовања према свом оцу. Манојло умире 21. јула 1425. године. Софија је побегла из Царигада. Августа 1426. године изашла је у шетњу са малобројном италијанском свитом. У савезу са Ђеновљанима успела је да напусти град и склони се у њихову колонију Галату која се налазила недалеко од Златног рога. Сазнавши вест о бекству царице, бесни становници Цариграда почели су да уништавају ђеновљанску имовину у граду. Умирио их је цар Јован који је својој супрузи великодушно дозволио да ђеновљанском флотом отпутује у домовину.

Софија је, према наводима Дуке, понела са собом царску круну. Живот је завршила у манастиру 1434. године.

                                     
  • четвртог крсташког похода постављен је Бонифације Монфератски маркиз Монферата а за циљ је проглашено освајање Египта. Крсташи су се договорили са
  • 1025. године. Коначни ударац задат је када су град освојили Бонифације од Монферата и Енрико Дандоло 1204. године током Четвртог крсташког похода, када је
  • Алексије Стратигопул, један од учесника Пелагонијске битке, јула 1261. године ослобађа Цариград, престоницу Византијског царства. Од завршетка Четвртог крсташког
  • копнене Грчке припала Солунској краљевини под владавином Бонифација од Монферата Истовремено, појавиле су се две велике матичне грчке државе које су
  • линије Палеолога која је владала Монфератом Усвојен је и у Србији, са мањим промјенама. Тумачење симболизма амблема зависи од препознавање четири цртежа да
  • формата, а није био ни тако слаб ни неспособан како се обично тврди. Ирина од Монферата друга жена цара Андроника, тражила је да се царство подели међу синовима

Users also searched:

...