Back

ⓘ Милица Томић




                                     

ⓘ Милица Томић

Највећи део живота Милица Томић провела је у Новом Саду бавећи се политиком, уређивањем часописа и феминистичко-еманципаторским активизмом. Школовала се у Новом Саду, Бечу и Пешти и говорила је неколико језика: немачки, мађарски, француски и енглески.

Од најранијих дана њеног детињства, отац Светозар Милетић упутио ју је у своје планове, идеје и послове, па је постала његова главна сарадница као врло млада девојка. У политички живот ушла је за време Милетићевог другог боравка у затвору 1876 - 1879. Тада је одржавала очеву преписку и контакте, редовно га обавештавала о политичким и другим друштвеним догађајима. У том периоду остварила је и сопствене политичке везе. Почела је да уређује "Заставу" и да пише чланке за ово, најважније политичко гласило Срба у Угарској, које основао управо Светозар Милетић, а чија је власница касније постала Милица Томић. Ангажман Милице Томић у овом периоду омогућио је функционисање и странке и листа, који би у супротном, због трогодишњег боравка Милетића у затвору, били угашени или би их преузели политички опоненти.

Милица Томић је одрасла уз политику и током читаве своје јавне делатности била је уско повезана са њом. Поред политичког ангажмана у странци свога супруга Јаше Томића, била је једна од шест жена које су као посланице 1918. године учествовале у раду Велике народне скупштине у Новом Саду, која је одлучивала о припајању Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. То је био први и усамљени случај политичке еманципације жена на овим просторима, и морало је проћи још неколико деценија да би жене добиле пуна политичка права и у том сегменту се изједначиле са мушкарцима.

Била је изузетно ангажована на пословима еманципације и просвећења жена: поред оснивања и уређивања часописа "Жена" и писања текстова у овом и другим гласилима, деловала је и у различитим феминистичким удружењима и организацијама. Била је упућена у светске феминиситчке токове и водила је преписку са водећим феминисткињама свога времена, међу којима је била и суфражеткиња Розика Роза Швимер. Била је оснивачица женске читаонице "Посестрима" и уредница и власница листа "Жена", који је редовно излазио од 1911. до 1922. године. Читаоница "Посестрима" деловала је од 1910. до 1914. године када је угарска власт укида, да би се њен рад наставио 1918. године. Деловање овог удружења било је на подручју женског описмењавања, образовања и опште еманципације. Окупљало је Новосађанке на састанцима током којих су се читали различити текстови, најчешће књижевни и чланци о здрављу. Оваква активност читаонице била је у складу са уверењем Милице Томић да је образовање основни предуслов за напредак жене, али и у складу са уверењем о неопходној солидарности различитих друштвених слојева. У складу са тим убеђењем читаоница је имала и свој добротворни фонд из кога се новац користио за помоћ болеснима и сиромашнима.

Милица Томић је била једина жена потписана као уредница часописа у првим деценијама 20. века и по томе је лист "Жена" више него јединствен у историји штампе намењене женама. Други женски листови које су суштински уређивале жене, због другачије законске регулативе у тренутку оснивања, морали су имати мушкарце потписане као главне уреднике. Лист "Жена" један је од најзначајнијих феминистичко-еманципаторских листова с почетка 20. века. Феминизам Милице Томић и њеног часописа укључивао се у први талас европског феминизма, и настављао се на идеје омладинског феминизма у јужној Угарској и Кнежевини Србији, који је формулисан на основу учења Светозара Марковића о социјалистичком уређењу друштва. Лист "Жена" је имао превасходно еманципаторску и просветитељску улогу и настојао је да креира и промовише концепт нове жене, или, како ће Јулка Хлапец Ђорђевић деценију касније говорити, концепт advanced woman, као и да покаже које су њене нове улоге у друштву. У текстовима који су објављивани у овом листу инсистирало се на важности образовања жене, на њеном изласку из приватне сфере куће и породице и укључивању у јавну сферу, која је махом била резервисана за мушкарце. Међутим, Милица и Јаша Томић, као и лист "Жена", у складу са духом времена у коме су деловали, нудили су концепт средњег пута, који је подразумевао жену која се усавршава, школује и еманципује у циљу сопственог напретка, али и у циљу опстанка и унапређења целокупног друштвеног окружења у коме делује. У том контексту образована жена постаје чвршћи стуб породице, заслужна за изградњу што квалитетнијег породичног окружења и за што боље образовање и васпитање сопствене деце. Оваква улога жене у времену великих сукоба, какви су били балкански ратови и Први светски рат, и растућа национална свест у европским размерама, подразумевала је и укључивање жене у шири контекст и проширивање њене улоге до чувара нације.

Милица Томић је својим ангажманом на више друштвених поља остварила изузетан друштвени утицај у првим деценијама 20. века, а њена делатност се као важна етапа укључује у развојни пут феминистичко-еманципаторских процеса у српској култури, али такође и у политичку историју, као и историју штампе.

                                     

1. Спољашње везе

  • Седам војвођанских дама стварало историју Србије "Вечерње новости", 30. новембар 2013
  • После Јаше Томића, обележје и Милици "Политика”, 23. март 2017
                                     
  • За друге употребе, погледајте Јаша Томић вишезначна одредница Јаков Јаша Томић Вршац, 23. октобар 1856 - Нови Сад, 22. октобар 1922 је био новинар
  • Милета Томић 1942 српски архитекта Милица Томић 1859 1944 српска политичарка Миодраг Томић пилот 1888 1962 српски пилот Миодраг П. Томић 1888 1962
  • борбу настављају његова ћерка и прва жена - новинар у Србији Милица Милетић и Јаша Томић Милетићев наследник у Српској слободоумној странци који ће и
  • покренула и уређивала Милица Томић ћерка Светозара Милетића и Анке Милутиновић и жена Јаше Томића Веома је важна чињеница да је Милица Томић била једина жена
  • Миливоје Мића Томић - филмска банка, Приступљено 13. 4. 2013. Портал Биографија Миливоје Томић на сајту IMDb језик: енглески Умро Мића Томић Б92 23.
  • Аустроугарској. Прича је испричана кроз визуру Светозареве ћерке Милице Милетић - Томић Филм је сниман на локацијама у Београду, Војводини и Будимпешти
  • Миша Мипи Савић Милорад Филимирович Филимир Милица Томић Марко Нектан Милица Лапчевић Марија Маргот Милица Ружичић Нела Антоновић Ненад Богдановић, мултимедијални
  • Марија Стошић Владан Терзић Владислав Шиља Тодоровић Зоран Тодоровић Милица Томић Лепосава Туфегџић Алекса Челебоновић Славољуб Чворовић Мирољуб Филиповић
  • издаје Вукова задужбина, Београд 2010. Томић 2014, стр. 181. Томић 2014, стр. 182. Томић 2014, стр. 184. Томић 2014, стр. 185. Боривоје С. Стојковић:
  • Запис Стаменков дуд Смиловац се налази на парцели чији је власник Томић Милица Дендрометријске вредности утврђене на терену и сателитским снимцима: