Back

ⓘ Ункјар-Искелесијски уговор




                                     

ⓘ Ункјар-Искелесијски уговор

Ункјар-Искелесијски уговор је споразум склопљен 8. јула 1833. године између Османског царства и Руске империје. Споразумом се Турска обавезала да ће затворити мореузе Босфор и Дарданели за ратне бродове западноевропских држава.

                                     

1. Увод

Турско царство се средином прве половине 19. века налазило у великој кризи. Источно питање двадесетих година било је обележено Грчким ратом за независност. Устаници су добијали велику помоћ западних сила које су биле заинтересоване за проучавање античке историје Грчке. Резултат је победа устаника и формирање Краљевине Грчке, прве независне државе на Балкану. Исте, 1830. године, Османско царство губи једну од три западне провинције на просторија северозападне Африке. Под изговором увреде конзуларног представника, Французи окупирају Алжир 7. јул. Врхунац турских невоља јесте Египатска криза 1831 - 1841 која се испољила у два маха: Прва 1831 - 1833 и друга 1838 - 1841. За помоћ коју је султану пружао приликом Грчког рата за независност, египатски валија Мехмед Алија тражио је од Порте целу Сирију, наследност и независност. Када је султан одбио захтев, Мехмед Алија је напао Порту. Турци су страховито поражени у бици код Коније и од пораза их је спасила интервенција руског цара који је у Цариград послао десантни корпус од 30.000 војника. Захваљујући том одреду, султан је успео да издејствује примирје у Ћухатији мај 1833. година којим је Мехмед Алија задржао Сирију, али није стекао нове територије, наследност и независност.

                                     

2. Споразум

Последица Првог турско-египатског рата јесте јачање утицаја руског двора у Цариграду. Под притиском Енглеске и Француске, руске трупе морале су напустити Цариград. Међутим, пре њиховог одласка дошло је до склапања споразума између Русије и Турске. Ункјар-Искелесијски уговор представља значајан успех у спољној политици руског царизма. Тај уговор довео је Порту скоро под руско покровитељство. Споразумом је Црно море постало "руско језеро", а султан се обавезао да мореузе Босфор и Дарданели затвори за ратне бродове западноевропских држава. Иако то у уговору није истакнуто, руским бродовима није био забрањен пролаз. Споразум је у том тренутку одговарао Турској јер су је руски бродови штитили од Мехмед Алијиних напада. Споразумом је довршено решавање питања проласка руске флоте мореузима започето Једренским миром 1829. године по завршетку Руско-турског рата.

Јачање руског утицаја у Цариграду имало је последицу и по кнежевину Србију која је исте године, захваљујући ангажовању Русије, добила хатишериф којим је одређен износ годишњег данка кога је кнежевина исплаћивала Порти. Тиме је у Србији укинут феудализам.

                                     
  • 25. јануар Скупштина у Крагујевцу 1833 8. јул склопљен Ункјар - Искелесијски уговор Википедија: Непознат датум - Први црквени устав београдске митрополије
  • године, Хатишериф из 1830. године, Босански устанак 1831 - 1832 Ункјар - Искелесијски уговор и Хатишериф из 1833. године. Грчка постаје независна. Мехмед паша
  • обновио Ункјар - Искелесијски уговор како се не би замерио енглеској влади. На првој Лондонској конференцији Николај се одрекао Ункјар - Искелесијског уговора а
  • Присаједињење шест нахија убрзано је заузимањем Русије која је након Ункјар - Искелесијског уговора постала покровитељица Османског царства. Договор између две државе
  • Сирију и Адану у Киликији Потом је 8. јула са Русијом склопљен Ункјар - Искелесијски уговор којим су озваничене претходне одлуке да се затворе Босфор и Дарданели
  • поседну ескадре европских сила Николај се, упркос, позвао на Ункјар - Искелесијски уговор да би одлучно протестовао против те интервенције којој одбија
  • тако довео Русе и Порту пред свршен чин У то време закључен је Ункјар - Искелесијски уговор Руса и Турака. О садржају хатишерифа из 1833. године решавано