Back

ⓘ Плавно




Плавно
                                     

ⓘ Плавно

Плавно је брдско подручје које се пружа правцем сјевер-југ, на дужини од 14 km и ширини око 7 km. Стрме планине са којих стиже доста еродираног материјала, високе су у просјеку око 1.000 m, односно од 725 до 1.248 m. Највиша планина је Бобија 1.248 m, Орловица 1.201 метар, Гологлав 1.196 m Пљешивица 725 а Дебело брдо 740 m. У близини је и планина Ком 1.003, која је југоисточни завршетак масива Велебит. То је и простор сучељавања Динаре и Велебита, смјештен између двије дислокационе зоне – долине Бутижнице на истоку и Зрмање на западу, па је тектонски веома активно.

Стијене које окружују Плавањско поље формиране су у старијем дијелу мезозоика и тријасу. У Плавну, као и ширем подручју, доминирају пљесковити, тзв. прљави кречњаци који условљавају формирање растреситог земљишта, на којем су узгајане поједине пољопривредне културе, док су се у рудичастим кречњацима и бречама из периода креде, формирале девастиране шуме, макија и сиромашнији пашњаци.

Плавањско поље је у највећем дијелу плављено отуд име селу и самом пољу, је неправилног кружног облика, укупне површине око 8 km², највише под ливадама. Плавањско поље је највише поље у регији, простире се на висини од 392 m на југу, у долини рјечице Радљевац, до 500 m на супротном, сјеверном дијелу Зорићи.

Расједи, геолошка подлога и падавине условили су многобројне изворе и водотоке више од 30, а негативна људска активност додатно је поспјешила ерозију. Значајније шумске и пашњачке површине налазе се у вишим дијеловима.

У Плавну је просјечна годишња количина падавина 1.447 милиметара, или око 120 милиметара мјесечно. Падавине су у Плавну посебно обилне у јесен и зиму просјечно падне око 400 m кише. Плавно се простире на површини 62.4 km².

Плавно, у сливу Радљевца и Дошнице има више врела. Геолози тврде да је 30 извора, а плавањска легенда 365, колико и дана у години, вјероватно да би истакла издашност природе у водом углавном сиромашном окружењу; примјера ради на планини Промина код Дрниша је само један стални извор.

                                     

1. Историја

По налазима из неолита, Плавно спада у неколико познатих налазишта у книнској околини. У жељезно доба, у оквиру "либурнске" културне групе градска насеља налазила су се у каснијим плавањским засеоцима Јовичићи, Ђурићи и Русићи, као и на брду Жабинац.

У римско доба из Плавна Плавно поље, према неким подацима Торбичка пећина почињао је акведукт којим се снабдијевао велики војни логор Бурнум Шупљаја код Ивошеваца, један од главних римским гарнизона у провинцији Далмација.

Хрватско предање везује уз Плавно краљицу Лепу, наводно моћну, средњовјековну личност, а у роману "Краљица Лепа" Еугена Кумичића, пише да је она имала љетњиковац на узвишењу између каснијих заселака Ђурићи, Шимићи и Перићи. Све до краја 20. вијека ту су били остаци зидина. На темељима викендице краљице Лепе, наводно је турски заповједник сандџаката Клиса, Дурак-бег Врански, такође подигао љетњиковац, а дуго времена се по неком од његових потомака – Муратовићу, под тим надимком распознавало неколико кућа у оближњем засеоку Перићи.

Остаци предроманичких цркава нађени су у Плавну и сусједном Бендеру. Најимпозантнија старија грађевина која још у Плавну постоји је Турска каца. То је једна од утврда средњовјековног граничног града Туклеч.

Први поузданији подаци о српском насељавању Плавна, забиљежени су 1417. године, у вријеме власти Млетачке републике.

Према извјештају млетачког провидура у Далмацији Антонија Контаринија, између 1413. и 1417. године "прешло је много народа из Босне", од тога народа је "регрутовано 5.000 добрих војника". У Плавно, као и околна насеља, Срби су се из сусједне Босне пресељавали и за вријеме турске власти у Далмацији 1522–1688. Већи досељенички таласи забиљежени су у Книнској крајини још и 1551. и 1577. године. За вријеме нове млетачлке власти, крајем 17. вијека, усељење је посебно масовно било јуна 1692. године када је у Книнску крајину из Бјелаја у западној Босни дошло 5.000 православних Срба, међу којима и 1.300 способних за оружје. Тада су Срби под вођством "арамбаша" Пирића, Ђурића и Зорића, поред Плавна населили Зрмању, Пађене, Мокро Поље, Отон, Ервеник и Жегар.

У месту је боравио и радио у школи, српски књижевник Доситеј Обрадовић. Ту је 16. марта 1770. године написао посвету за своју књигу "Ижица". Школа је била уз православну цркву посвећену Св. великомученику Георгију.

Устанак у Босни 1875–1878. године, вођен против Турске, посебно један његов "крак" - Црнопоточка буна на тромеђи Книнске крајине односно Далмације, Лике и Западне Босне, довео је у Плавно, као и Стрмицу, Голубић и Полачу више од 15.000 избјеглица из Босне. Хиљаде њих је спашено сигурне смрти или излијечено од заразних и других болести које прате таква дешавања захваљујући Енглескињи Аделини Паули Ирби, као и становницима Плавна и других села Тромеђе.

Деценијама послије црнопоточког устанка у народу се испољавало разочарење што због тог пораза, као и слома устаника у другим крајевима Босне и у Херцеговини, што због тога што није учињен већи корак ка уједињења Срба. Плавањци су ту тежњу испољили у још неколико прилика. Учествовали су као добровољци у Српској војсци у Првом свјетском рату, а када је пролонгирано уједињење дијела Далмације у новостворену државу Срба, Хрвата и Словенаца, а то подручје анектирали Италијани, у Дошници код Плавна је 5. септембра 1919. године дошло до сукоба мјештана и италијанских артиљераца, у којем није било жртава.

Када је 1939. године формирана Бановина Хрватска, плавањски домаћини су били међу првима који су потписали петицију да се њихово село издвоји из те бановине и присаједини Врбаској Бановини са сједиштем у Бањалуци, међутим, до испуњења њихове жеље није дошло.

Плавно се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. Током хрватске војне акције Олуја августа 1995, у рату у Хрватској, из села је отјерано 80 % становника.

                                     

2. Демографија Плавна

У Шематизму из 1840. године, штампаном на италијанском језику, наводи се да је парохија Плавно имала 1.757 вјерника, а у Шематизму из 1912. године записано је да је било 2.456 православних вјерника.

Године 1991. посљедњи попис прије операције Олуја село је имало 1.720 становника, а око 30 становника живјело је на km². 2001. године, у Плавну је било 266 становника. Према попису становништва из 2011. године, насеље Плавно је имало 253 становника.

Највећи број Плавањаца сада живи у београдском насељу Батајница и околини, затим у Шапцу, Иригу и у Станишићу код Сомбора.

                                     

3. Економија

Плавно је насеље са изразитим карактеристикама брдскопланинског краја, што је и условило да се од свих привредних, посебно пољопривредних грана, највише развијало сточарство, прије свега узгој тзв. ситног зуба овчарство и козарство и, углавном, средње интензивна обрада земље.

Пред Други свјетски рат је изграђена је централна основна школа и одручна школа у Радљевцу, завршен је пут преко Дошнице, основана је пољопривредна задруга. У Плавну је, захваљујући природним условима, почело интензивније него у другим селима да се развија пчеларство, а највише заслуга припада тадашњим учитељима и свештеницима.

У Плавну је све до земљотреса седамдесетих година прошлог вијека било више млинова него у било ком другом селу у окружењу готово сваки заселак је имао свој млин, а број им се тада смањио због тектонских поремећаја; воде су почеле да мијењају токове, а у прехрани је кукурузно брашно замијењено пшеничним. Пшенице у Плавну није било довољно да би запослила расположиве млинарске капацитете, иако је протоком времена све више узгајана.



                                     

4. Култура

Црква светог Ђурђа у Плавну подигнута је 1618. године, а у њене зидове су уграђене средњовјековне сполије. Иконостас је завршен око 1790. године, када је и црква обновљена. Иконостас је радио, у то вријеме познати, иконописац Вуко Сударевић. Обновљена црква је постала много већа грађевина, са правоугаоним наосом, застртом таваницом и полукружном апсидом на истоку. Дограђен је и велики звоник са пирамидом, а ту је и највећи број сполија.

Поред цркве је приземна "братска кућа" у којој је Доситеј Обрадовић основао прву школу у Плавну и почеком 1770. написао дјело "Јижица" или "Друга Доситејева буквица".

                                     
  • Пожаревачког мира 1718 добила проширења у Далмацији северно од Книна Плавно и Стрмица Врлике Цетина и Сиња, као и Имотски са околином. Споразумом
  • 2011 Бођани, 1.030 становника 2011 Вајска, 2.975 становника 2011 Плавна 1.308 становника 2011 Селенча, 3.193 становника 2011 Насеља са српским
  • Касама, река се састоји од канала у мочварама широких и до два километра, у плавној сезони чак 25 km. Даље низводно, где је река премошћена Касама - Мпика путем
  • као крсну славу славе светог Јована. Презиме Кантар јавља се још у селу Плавну поред Книна и у Средњој босни. Сви су православне вероисповести и славе
  • Краматорск ФК Полтава МФК Миколајив ФК Ингулец Петрове ФК Суми ФК Буковина Чернивци ФК Горняк - Спорт Горишни Плавни ФК Скала Стриј ФК Тернопољ Званична страница
  • Панами. Природно станиште су му суптропски и тропски сезонски влажни или плавни низијски травњаци и мочваре. BirdLife International 2016 Neocrex colombiana
  • Судану. Станишта врсте су мочварна подручја, травна вегетација, мочварна и плавна подручја и слатководна подручја. Kobus megaceros База података укључује
  • Товилиште у саставу Падинске Скеле Црвенка у саставу Борче Подручје је било плавно и тешко за живот. Након великих поплава 1920 - тих, држава је одлучила да

Users also searched:

...