Back

ⓘ Мома Марковић




Мома Марковић
                                     

ⓘ Мома Марковић

Момчило Мома Марковић, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 16. новембра 1912. године у селу Поповићу, код Сопота у учитељској породици. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Београду.

Његова породица је припадала радничком покрету - отац Мића је био члан Комунистичке партије Југославије КПЈ и делегат на Другом конгресу. Због тога је и он, као учесник гимназије приступио револуционарном омладинском покрету. Одмах после уписивања на Медицински факултет у Београду, укључио се у револуционарни покрет студената Београдског универзитета.

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије СКОЈ је био од 1932, а Комунистичке партије Југославије од 1933. године. Временом је постао један од руководилаца партијске организације на Медицинском факултету и члан руководећег језгра на Универзитету. У марту 1934. године изабран је за члана Универзитетског комитета КПЈ, и био један од уредника листа "Медицинар". Од маја 1934. године био је и уредник листа "Млади комунист", који је био покренут на иницијативу Благоја Паровића.

У провали партијске и скојевске организације у Београду, почетком јула 1934. године, која је захватила и Универзитет, ухапшен је јануара 1935. године, и од Државног суда за заштиту државе осуђен на девет месеци затвора, које је издржао у Сремској Митровици.

После изласка с робије, наставио је партијску активност у Београду. Као члан Обласног комитета КПЈ за Србију, радио је кратко време у београдском округу, а затим је, крајем 1936. године, по партијском задатку, упућен у Крагујевац. Као члан Окружног комитета КПЈ за Крагујевац, радио је на обнављању и учвршћивању партијских организација у Шумадији.

Године 1937, по одлуци ЦК КПЈ, радио је на обнављању партијских организација на Косову и Метохији, а затим у Македонији. Његовом помоћи, партијске организације на Косову и Метохији организационо су ојачале и формиран је привремени Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију. У Македонији је помагао сређивању стања у неким партијским организцијама. У покушају да се илегално пребаци у Шпанију, ухапшен је 1937. године од аустријске полиције, на аустријско-швајцарској граници, и враћен у Југославију. После месец дана затвора, протеран је у родно место.

Вративши се илегално у Београд, наставио је политичку делатност као члан Окружног комитета КПЈ у Београду. Почетком 1938. године постао је члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Као члан ПК, политички је деловао у великом делу Србије.

После општинских избора 1938. године написао је, заједно с Милошем Минићем, брошуру "Ко има право да говори у име Београда", у којој су приказали терор и махинације представника режима. Брошура је штампана у Крагујевцу и растурана по целој Србији. Јуна 1939. године, као делегат ПК КПЈ за Србију, учествовао је на земаљском саветовању КПЈ, под Шмарном гором, у Словенији. На Петој покрајинској конференцији КПЈ за Србију, јуна 1940. године, поново је изабран за члана ПК, а после Пете земаљске конференције КПЈ и за члана Војне комисије при ПК КПЈ за Србију. До рата је непрекидно радио на јачању и омасовљавању партијских организација у Србији, а као члан Војне комисије руководио је припремама партијских организација за одбрану земље. Рат га је затекао на партијском раду у унутрашњости Србије.

                                     

1.1. Биографија Народноослободилачка борба

После капитулације Краљевине Југославије, средином априла 1941. године, вратио се у окупирани Београд где је добио задатак да руководи организационим припремама за оружани устанак у јужној и југоистичној Србији. Од августа 1941. године, као делегат и инструктор ПК КПЈ за Србију, деловао је у пожаревачком округу на организовању партијских организација и руководстава и јачању Народноослободилачког покрета, све до лета 1942. године, када прелази у Београд на рад у ПК КПЈ за Србију. Почетком 1943. године именован је за политичког комесара Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију.

Из Београда се пребацио на терен Аранђеловца, у седиште Главног штаба, и наставио да ради на оживљавању оружане борбе и формирању Прве шумадијске бригаде. Крајем 1943. године, с овом бригадом пробио се у Санџак због успостављања веза с јединицама Народноослободилачке војске, које су од Врховног штаба НОВ и ПОЈ упућене у правцу Србије.

На другом заседању АВНОЈ-а изабран је за члана Председништва АВНОЈ-а. Од јуна до октобра 1944. године био је начелник Персоналног одељења Главног штаба за Србију, а затим је прешао на дужност организационог секретара Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Из рата је изишао у чину генерал-мајора Југословенске армије.

                                     

1.2. Биографија Послератна каријера

После ослобођења Југославије, налазио се на најодговорнијим партијским и државним дужностима. Био је члан Владе Федералне Србије 1945 - 1946; председник Контроле Владе НР Србије 1946 - 1948; члан Савезног извршног већа и Савезни секретар за социјалну политику и народно здравље 1953 - 1963, председник Главног задружног Савеза ФНРЈ и члан Председништва Савезне конференције ССРН Југославије. Биран је за народног посланика Савезне скупштине и скупштине СР Србије и био је члан Савета федерације.

У чланство Централног комитета Савеза комуниста Југославије укључен је 1946. године, а касније је поново биран на Петом, Шестом, Седмом и Осмом конгресу СКЈ. Од 1945. године је био члан Политбироа ЦК СК Србије, а од Седмог до Десетог конгреса СКС биран је за члана ЦК СК Србије. Уређивао је партијске часописе "Комунист" и "Партијска изградња" и био главни и одговорни уредник "Борбе" 1963 - 1969. Објавио је низ текстова у часописима, штампи и посебним издањима.

Умро у Београду 7. августа 1992. године. Кремиран је и сахрањен на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења, Орден залсуга за народ са златном звездом и др. Орденом народног хероја одликован је 6. јула 1953. године.



                                     

1.3. Биографија Породица

Његов рођени брат Драгослав Дража Марковић 1920 - 2005 је такође био учесник Народноослободилачке борбе и касније високи државни и партијски функционер Социјалистичке Републике Србије. Момина ћерка Мирјана, која је рођена 1942. године у ванбрачној вези са Вером Милетић, била је супруга Слободана Милошевића, председника Србије и СР Југославије.

Из везе са Надом Петровић, сестром Душана Петровића Шанета имао је сина Ивана, а из брака са супругом Вером Димитријевић, имао је још три ћерке - Љубицу, Ану и Десу и сина Бранислава.

                                     
  • комитет шаље у зајечарски округ Мому Марковића 28. јуна 1941. Два дана касније, 30. јуна на Белом Брегу код Зајечара Мома држи састанак са јасним инструкцијама
  • Властимир Мадић Снежана Маринковић Весна Марковић Мома Марковић Надежда Марковић Срђан Марковић Томислав Марковић Драгана Маговчевић Митрић Милан Циле Маринковић
  • Богислав Марковић рођен је 2. септембра 1940. године у Спанцу код Куршумлије био је српски књижевник. Рођен је 2. септембра 1940. године у Спанцу код
  • Вазова. Даница Марковић рођена је у Чачку као друга ћерка Јоксима Ст. Марковића тадашњег учитеља Основне школе чачанске и Милеве Марковић рођене Петровић
  • не зна се. Марковић није могао одолети искушењу него је своје дјелце нешто доцније штамптао под промењеним насловом Сан грлице. Марковић је Роморанку
  • За другу употребу, погледајте страницу Слободан Марковић Слободан Марковић Скопље, 26. октобар 1928 - Београд, 30. јануар 1990 је био српски песник
  • Награду Момо Капор, коју додељује Задужбина Момчило Момо Капор. Одлуку о додели награде је донео жири који су чинили Мухарем Баздуљ, Драгана Марковић и Вуле
  • Стилиновић, Пуниша Перовић, Вељко Влаховић, Влајко Беговић, Лазар Мојсов, Мома Марковић Владимир Дедијер, Здравко Чолић и Димитрије Бајалица. Од 9. јуна 1954
  • Терзе сликара, чије слике продаје новопеченој елити. Мома је такође Ланетов пријатељ из војске. Мома ради као чувар трезора у приватној банци Футура. Поред

Users also searched:

...