Back

ⓘ 1. април




                                     

ⓘ 1. април

  • 1948 - Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина.
  • 1970 - Београдски радио "Студио Б" почео емитовање програма из зграде новинске куће "Борба".
  • 1947 - Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке.
  • У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
  • 1939 - Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.
  • 527 - Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника.
  • 1983 - У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено.
  • 1814 - У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења.
  • 1979 - Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави.
  • 457 - Римска војска је изабрала Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара.
  • 1976 - Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл.
  • 2001 -
  • Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. После извињења Владе САД Кинези 13. априла ослободили 24 члана посаде.
  • 286 - Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства.
  • 1975 - Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен.
  • 1605 - Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI.
  • 1933 - Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја.
  • 1826 - Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем.
  • 1999 - У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.
  • 1937 - Аден је постао британска крунска колонија.
  • 1945 - Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника.
  • 1996 - Спајањем банака "Мицубиши" и "Токио" у Јапану створена највећа светска банка.
  • 1572 - Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату.
  • 1625 - Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату.
  • 1918 - У Уједњином Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе.
  • 1873 - Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада.
  • 1946 - Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије.
  • 1924 - Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча.
  • 2002 -
  • Израелски тенкови и булдожери упали у више палестинских градова на подручју Западне обале.
  • У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Сребреници 1995.
  • 2003 - Британски суд осудио два Алжирца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом.
  • 2016 - Нападом Азербејџана почели оружани Сукоби у Нагорно-Карабаху 2016.
                                     

1. Рођења

  • 1911 - Руди Чајавец, партизански пилот, један од пионира ваздухопловства НОВЈ и народни херој Југославије. прем. 1942
  • 1970 - Алан Грегов, хрватски кошаркаш.
  • 1935 - Војислав Ракоњац Кокан, српски редитељ. прем. 1969
  • 1953 - Алберто Закерони, италијански фудбалски тренер.
  • 1973 - Кристијано Дони, италијански фудбалер.
  • 1924 - Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац и комичар. прем. 2003
  • 1961 - Серђо Скариоло, италијански кошаркашки тренер.
  • 1946 - Ариго Саки, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1815 - Ото фон Бизмарк, канцелар Пруског краљевства и први канцелар Немачког царства. прем. 1898
  • 1953 - Оливер Ивановић, српски политичар и економиста. прем. 2018
  • 1976 - Дејвид Ојелоуо, енглеско-амерички глумац и продуцент.
  • 1976 - Кларенс Седорф, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1932 - Деби Рејнолдс, америчка глумица, певачица и плесачица. прем. 2016
  • 1987 - Џена Пресли, америчка порнографска глумица.
  • 1952 - Анет ОТул, америчка глумица, плесачица и музичарка.
  • 1971 - Метод Мен, амерички хип хоп музичар.
  • 1958 - Тита, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1958 - Алек Болдвин, амерички глумац.
  • 1809 - Николај Гогољ, руски књижевник. прем. 1852
  • 1959 - Маргита Стефановић, српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. прем. 2002
  • 1988 - Сандра Африка, српска певачица.
  • 1939 - Али Макгро, америчка глумица, модел, списатељица и активисткиња за права животиња.
  • 1965 - Божидар Ђелић, српски политичар и економиста.
  • 1929 - Милан Кундера, чешки књижевник.
  • 1996 - Зоран Николић, црногорски кошаркаш.
  • 1868 - Едмон Ростан, француски песник и драматург. прем. 1918
  • 1961 - Сузан Бојл, шкотска певачица.
  • 1920 - Тоширо Мифуне, јапански глумац. прем. 1997
  • 1873 - Сергеј Рахмањинов, руски композитор, пијаниста и диригент. прем. 1943
  • 1997 - Ејса Батерфилд, енглески глумац.
  • 1933 - Клод Коен-Тануђи, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику 1997.
  • 1980 - Ренди Ортон, амерички рвач и глумац.
  • 1959 - Хелмут Дукадам, румунски фудбалски голман.
  • 1986 - Дејан Боровњак, српски кошаркаш.
  • 1985 - Густаво Ајон, мексички кошаркаш.
  • 1995 - Јанис Кузелоглу, грчки кошаркаш.
  • 1978 - Мирослава Федерер, швајцарска тенисерка, супруга Роџера Федерера.
                                     

2. Смрти

  • 1976 - Макс Ернст, немачки сликар и вајар рођ. 1891
  • 1965 - Хелена Рубинштајн, козметички магнат. рођ. 1870
  • 1939 - Антон Семјонович Макаренко, совјетски педагог и књижевник. рођ. 1888
  • 2010 - Џон Форсајт, амерички филмски и ТВ глумац. рођ. 1918
  • 1984 - Марвин Геј, амерички певач рођ. 1939
  • 1968 - Лав Давидович Ландау, совјетски физичар, нобеловац. рођ. 1908
  • 1910 - Андреас Ахенбах, немачки сликар рођ. 1815
  • 2008 - Светолик Митић, новинар, један од оснивача Телевизије Београд, први дежурни уредник и аутор првог интервјуа ТВ Београд. рођ. 1923