Back

ⓘ Битка за Бјалисток и Минск




Битка за Бјалисток и Минск
                                     

ⓘ Битка за Бјалисток и Минск

Немачки Вермахт је напао и окупирао Пољску Групом армија Центар Heeresgruppe Mitte, под командом фелдмаршала Федора фон Бока на осовини Минск - Смоленск према Москви. У такозваној бјалисточкој избочини, Совјетски западни фронт, преименовани Специјални војни дистрикт, је бранио под командом генерала армије Дмитрија Павлова са 3, 4, и 10. армијом дуж границе. 13. армија је у почетку постојала само као штабна јединица, без додељених снага. Распоред Црвене армије у Белорусији је био базиран на идеји агресивног одговора на немачки напад, и пребацивању рата у Пољску под немачком окупацијом. Ману у овом распореду је представљала слабост на крилима, која је настала демаркационом линијом, начињеном након што су Совјетски Савез и Немачка поделиле Пољску 1939. Ово истуривање најјачих совјетских снага са истуреним крилима је омогућило Вермахту да предузме двоструко обавијање, одсекавши већину снага Западног фронта у двостраном опкољавању, оквирно базираном на Бјалистоку и Новогрудоку, западно од Минска.

                                     

1. Битка

Током почетних удара немачког напада, немачка авијација је ваздушним ударима погодила линије комуникације и аеродроме Западног фронта, што је у великој мери умањило способност Фронта да се брани. Немачка девета и четврта армија Групе армија Центар су пробиле границу северно и јужно од избочине. 23. јуна, 10. армија је покушала противнапад у складу са ранијим плановима, али није успела. 24. јуна, генерал Павлов је наредио свом официру за операције, генералу Болдину, да преузме команду над 6 и 11. механизованим и 6. коњичким корпусом, и да предузме контранапад према Гродном, како би спречио опкољавање формација Црвене армије код Бјалистока. Овај напад није успео, и совјетске снаге су претрпеле велике губитке, али је можда омогућио неким јединицама да избегну западно опкољавање према Минску. У вече, 25. јуна, немачки XLVII Панцеркорпус се уклинио између Слонима и Волковиска, приморавши Павлова да нареди повлачење свих снага у избочини иза Шхара реке код Слонима, како би избегле опкољавање. Већина формација није могла да се извуче из контакта са немачким снагама, и услед губитака горива и транспортних средстава, они који су могли су морали да се повлаче пешке. Ово повлачење је отворило јужне прилазе Минску.

27. јуна, Панцергрупа 2 и Панцергрупа 3 су се ударима из правца југа и севера повезале близу Минска. 28. јуна, 9. и 4. немачка армија су се повезале источно од Беластока, поделивши опкољене совјетске снаге у два џепа: у већем код Бјалистока су биле совјетска 10. армија, а у мањем код Новгрудока су биле 3. и 13. армија. На крају, за 17 дана, Совјетски западни фронт је изгубио 420.000 људи од укупних 625.000. Вермахт је 29. јуна освојио Минск, престоницу Белорусије. Други контранапад 20. механизованог и 4. ваздухопловног корпуса такође није успео, и до 30. јуна је џеп у потпуности затворен. У њему су немачке снаге опколиле, и на крају уништиле совјетску 3, 10. и 13 армију, као и делове 4. армије - све заједно око 20 дивизија, док се остатак совјетске 4. армије повукао источно према реци Березина.

                                     

2. Последице

Успех у овој бици је Вермахту отворио могућност да брзо напредује према превлаци код Смоленска, одакле би већ могао да се разматра напад на Москву. Немачка висока команда је стекла утисак да је рат са Совјетским Савезом већ добијен, само пар дана након што је отпочео.

Командант Фронта, генерал Павлов, и његов фронтовски штаб су опозвани у Москву, оптужени за намерну дезорганизацију одбране, и повлачење без битке, и стрељани, а њихове породице су трпеле репресију због НКВД наређења бр. 00486, о породицама издајника отаџбине. Рехабилитоване су 1956

                                     

3.1. Формације Совјетске

  • 10. армија - К. Д. Голубев
  • Први ешалон
  • 6. механизовани корпус
  • 11. механизовани корпус
  • 4. армија
  • 3. армија - В. И. Кузњецов
  • Западни фронт - командант генерал армије Павлов, официр за операције генерал В. И. Болдин
  • 6. коњички корпус
  • Други ешалон
  • 20. механизовани корпус
  • 4. ваздухопловни корпус
  • 13. армија - генерал Ф. Н. Ремезов
                                     

3.2. Формације Немачке

  • XXXV армијски корпус
  • VII армијски корпус - генерал артиљерије Вилхелм Фармбахер
  • 2. армија - генералфелдмаршал Максимилијан фон Вајхс
  • 4. армија - генерал-пуковник Лудвиг Киблер
  • IX армијски корпус - генерал пешадије Херман Гејер
  • XIII армијски корпус - генерал пешадије Ерих Страубе
  • Група армија Центар
  • 286 дивизија - генерал Курт Милер
  • LIII армијски корпус - генерал пешадије Карл Вајсенбергер
  • XII армијски корпус - генерал пешадије Валтер Шротх
  • XXXXIII армијски корпус - генерал-пуковник Готхард Хајнрици
  • II армијски корпус - генерал пешадије Валтер Граф фон Брокдорф-Алефелт
  • VIII армијски корпус - генерал-пуковник Валтер Хајц
  • V армијски корпус - генерал-пуковник Рихард Руоф
  • VI армијски корпус - генерал пионира Ото-Вилхелм Ферстер
  • 9. армија - генерал-пуковник Адолф Штраус
  • Панцергрупа 2 - генерал-пуковник Хајнц Гудеријан
  • 10. пешадијска дивизија мот. - генерал Фридрих-Вилхелм фон Лепер
  • XXXXVI армијски корпус мот. - генерал Хајнрих фон Фитингхоф-Шел
  • 1. дивизија - генерал Ото Менгерс
  • XXIV армијски корпус мот. - генерал панцертрупа Лео Фрајхер Гејр фон Швепенбург
  • XXXXVII армијски корпус мот.
  • Панцергрупа 3 - генерал-пуковник Херман Хот
  • LVII армијски корпус мот. - генерал панцертрупа Адолф Кунцен
  • XXXVIIII армијски корпус мот. - генерал-пуковник Рудолф Шмит


                                     

4. Извори

  • David Glantz. Barbarossa: Hitlers Invasion of Russia 1941. 2001. ISBN 978-0-7524-1979-4.
  • David M. Glantz, House, Jonathan When Titans Clashed 1995
  • Ziemke, E.F. Moscow to Stalingrad
  • The initial period of war on the Eastern Front, 22 June-August 1941: proceedings of the Fourth Art of War Symposium, Garmisch, FRG, October 1987 / edited by David M. Glantz. ISBN 978-0-7146-3375-6.
  • Geyer, H. Das IX. Armeekorps im Ostfeldzug
  • Bryan I. Fugate and Lev Dvoretsky, Thunder on the Dnepr: Zhukov-Stalin and the defeat of Hitlers Blitzkrieg
                                     
  • ефикасно користе против совјетских снага и да се добију многе појединачне битке а једна од најважнијих битка за Варшаву 1920. године. Први озбиљнији оружани
  • фудбалски судија Александар Горбунов - музичар Игорь Гудејев - глумац Битка за Калињинград Калињинградски трамвај Списак градова у Русији Калињинград
  • тенковске групе Гудеријан у рејону Бјалистока северно од Минска код Смоленска као и код Рослава. Као награда за високе командирске способности, 1. октобра
  • формирају у Немачкој. Немци редом напуштају град за градом - 14. јул Пинск, 23. јул Лублин, 27. јул Бјалисток и Лавов, а следећег дана Брест - Литовск. Дана 31
  • јула на реку Березину. Што ће рећи после већ завршених тешких битака код Бјалистока и Минска Док је темпо операција плана Барбароса добијао на замаху

Users also searched:

...