Back

ⓘ Четрнаести конгрес СКЈ




                                     

ⓘ Четрнаести конгрес СКЈ

Четрнаести конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру "Сава". Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.

На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система "један човек - један глас", тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.

После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра "Сава". Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.

Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.

                                     

1. Број учесника

.

Број изабраних делегата

Изабраних делегата конгреса било је 1.457, и то:

  • Србије - 564 укључујући делегате Војводине: 137 и Косова: 94,
  • Југословенске народне армије - 68,
  • Црне Горе - 99
  • Босне и Херцеговине - 248,
  • Хрватске - 216,
  • Органа СКЈ - 198 делегата
  • Органа Федерације - 7 чланова
  • Македоније - 141,
  • Словеније - 114,

То је све укупно чинило 1.655 делегата Конгреса.

Број учесника 1. пленарне седнице

Према извештају Верификационе комисије, поднесеном након 1. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.601 делегат са правом гласа.

Број учесника 2. пленарне седнице

На почетку 2. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.612 делегата са правом гласа.

                                     

2. Спољашње везе

  • Насловна страна Политике, 22. 1. 1990.
  • Насловна страна Борбе, 22. 1. 1990.
  • Насловна страна Вечерњих новости, 22. 1. 1990.
  • Насловна страна Политике, 23. 1. 1990.
                                     
  • Југославије од 1986. до 1990, на ту позицију изабран је на Тринаестом конгресу СКЈ Умро је у Београду 30. децембра 1992. године. Као писац Михаило Лалић
  • организација Савеза комуниста Србије СКС и Савеза комуниста Југославије СКЈ која је од новембра 1944. до јула 1990. године била владајућа политичка
  • позивно - усмереног образовања у духу реформе образовања и васпитања са 10. конгреса СКЈ Школске 1983 1984. године школа је опет постала четворогодишња два
  • учесник Четрнаестог ванредног конгреса СКЈ 1990. године, после кога се партија распала. Тада се залагао за забрану дискутовања руководству СКЈ због њихових
  • Народној скупштини Размишљање На Ђердапу, 1977. Са пионирком Тито на 11. Конгресу СКЈ 1978. Тито, 1978. Игало, 1978. На повратку из Хаване, 1979 Дочек Тита
  • народне Републике Југославије са СССР - ом, напушта се и совјетски модел и ЦК СКЈ на трећем пленуму доноси одлуку о оснивању више дечјих и омладниских организација
  • манастира, у Бихаћу, у присуству делегата из свих крајева земље. Међу четрнаест већника црногорског народа био је и Иван. На почетку заседања је био најпре

Users also searched:

...