Back

ⓘ Категорија:Биогеографија




                                               

Биогеографија

Биогеографија је наука о закономерностима распрострањености разних биоценоза на Земљиној лопти, а такође животиња, биљака и микроорганизама. Саставни је део физичке географије.

                                               

Зоогеографија

Зоогеографија се бави проучавањем географске распрострањености животиња, како у данашње време, тако и у прошлости. Проучава савремене и историјске факторе и закономерности које одређују ту распрострањеност, а такође и геолошко простирање еколошких групација животиња.

                                               

Хорологија (биогеографија)

Хорологија је наука о савременом распрострањењу живих бића на Земљи, где је основни објекат истраживања - ареал. Хорологија се издвојила из биогеографије, тј. чини једну њену дисциплину и налази се на међи између биологије и географије.

                                               

Воласова линија

Воласова линија је назив за границу између Индомалајског и Нотогејског зоогеографског царства. Ову линију је први дефинисао Алфред Волас, по коме је и добила име. Волас је на путовањима 1854 - 62. године утврдио да се одређене врсте могу наћи на Суматри, Јави и Балију, али да их нема на Сулавесију, Молучким острвима и Малим Сундским острвима. Воласова линија полази на северу између Филипина и Молучких острва, а иде јужно до простора између острва Сулавеси и Борнео са једне стране и острва Ломбок и Бали са друге. Волисова линија је крајња граница ареала великом броју животињских група.

                                               

Геоекологија

Геоекологија је наука у којој су обједињене географија и екологија. Назив потиче од грчких речи: ge - Земља, oikos - кућа, дом и logos - наука. Бави се проучавањем утицаја природних и друштвених елемената географске средине на живот организама, посебно човека. Геоекологија изучава просторну изменљивост средине која има изузетан еколошки значај, затим промену географске средине изазване људском делатношћу, а, између осталог, прогнозира и те промене у будућности. Важан предмет интересовања геоекологије је проблем загађивања средине, заштита од истог, како и санација деградираног подручја. Ос ...

                                               

Космополит (биологија)

У биологији космополит је организам који је распрострањен на већем делу планете. У биогеографији, науци која се бави распрострањењем биљака и животиња, неки таксон се сматра космополитским ако се његов ареал протеже широм света, на свим тој врсти погодним стаништима. На пример, кит убица има космополитски ареал пошто може да се нађе у свим океанима и морима света. Исто важи и за неке микроорганизме, узрочнике заразних болести. Други значајан пример је, поред наравно човека, штитасти лишај Parmelia sulcata или један врло раширени мекушац, шкољка из рода Дагња Mytilus edulis. Једна од форми ...

                                     

ⓘ Биогеографија

  • падавина од Канарских и Зеленортских острва. Острва имају јединствену биогеографију и представљају станиште неколицини посебних биљних и животињских заједница
  • Његови радови на ботаничкој географији представљају оснивање области биогеографије Проучавао је земљин магнетизам, вулкане, изотермалне линије, географију
  • Српска академија наука, Зборник радова 11, Институт за екологију и биогеографију 2: 253 - 258. 5. Јовановић, Б. 1967 Фитоценоза са зеленичетом на Острозубу
  • категорисање биљног покривача, а примењено знање о асоцијацијама у биогеографији фитогеографији за картирање и описивање типова вегетације појединих
  • цркве, нуди спас човечанству Од почетка 18. века, развој геологије и биогеографије као наука је омогућио да природњаци почну да оспоравају дословно тумачење
  • проучава могућности постојања живота ван Земље и порекло живота у космосу Биогеографија проучава облике и правила географске распрострањености организама Биохемија
  • ове земље Појам алохтоности је најважнији у екологији, а нарочито у биогеографији науци која покушава да дефинише распрострањеност врста. Алохтоне врсте
  • se, a na kraju sasvim iščezavaju. Dr Milorad Janković Dr Bratislav Atanacković 1999 Biogeografija sa pedologijom Beograd: Geografski fakultet. 
  • академија наука је 31. маја 1947. године основала Института за екологију и биогеографију и Институт за физиологију развића, генетику и селекцију од којих је

Users also searched:

...