Back

ⓘ Жарна ћелија




Жарна ћелија
                                     

ⓘ Жарна ћелија

Жарне ћелије су специјализоване ћелије жарњака којима се ове животиње бране и нападају. Смештене су у епидермису и сконцентрисане највише на пипцима око усног отвора или на ободу звона код медуза. Могу бити различите грађе и функција.

                                     

1. Грађа и функционисање

Жарне ћелије се развијају од интерстицијелних ћелија. Изграђене су од:

  • сензибилна длачица книдоцил која се налази на спољашњој, слободној површини жарне ћелије; книдоцил је једна врста механорецептора.
  • жарног конца нематоцист који је веома танак, шупаљ и спакован у чаури у виду спирале; снабдевен је уназад окренутим бодљама;
  • чврсте овалне капсуле која је испуњена течношћу;

Притисак или само додир книдоцила изазива надражај жарне ћелије која на њега реагује извраћањем капсуле и избацивањем жарног конца попут еластичне стреле. Жарни конац се обмотава око неког израштаја на телу плена, а његови израштаји се убадају у тело при чему се излучује отрован секрет који паралише жртву. Поред отровног секрета жарне ћелије могу излучивати и лепљиву материју помоћу које се причвршћују за плен.

                                     

2. Дејство отрова на човека

Отров жарњака углавном није смроносан за човека изузетак су неке аустралијске врсте, али је зато непријатан и болан. При одређивању јачине дејства ових отвора треба свакако имати у виду индивидуалну осетљивост. Место на кожи које је ожарено поцрвени и пече као када се додирне коприва. Најефикаснији поступак који ублажава тегобе је стављање парчета свежег меса на ожарено место. Ензими из меса који разлажу протеине протеолитички разложиће и оне из отрова и тиме смањити њихово дејство. Ако то не помогне, код особа које су осетљиве и јаче ожарене, треба утрљати неку антихистаминску или кортизонску маст.

Отрови неких аустралијских врста могу да буду много опаснији па чак и смртоносни за човека па је до сада забележено више таквих, фаталних случајева.

Медуза звана морска кобра или морска оса Chironex fleckeri има јак отров који изазива:

  • на кожи избијају мехури који пуцају;
  • јаку уртикарију и друге болести зависно од јачине ожарености и индивидуалне осетљивости на отрове жарњака;
  • парализу мишића, колапс па чак и смрт.
  • вртоглавицу, пролив, повраћање;

Ако је ожерени купач далеко од обале, до смрти може доћи дављењем услед парализе мишића због чега не може да доплива до обале.

                                     
  • овог метала на почетку 20. века била је његова употреба као материјал за жарне нити у сијалицама, које је начинио Карл Ауер. Назив компаније Осрам изведен
  • вретена. Црвена морска саса за време плиме избацује своје пипке са жарним ћелијама којима хвата плен, а у току осеке се склупча у облику лопте. Овај део
  • kalcijum - karbonat zajedno sa silicijum - dioksidom sreće u ćelijskim zidovima tzv. žarnih dlaka u koprive i u izraštajima ćelijskih zidova koji su označeni kao cistoliti
  • ampera. Paralelno povezane baterije su u širokoj upotrebi da se napajaju žarne niti lampice u portabl radio aparatima ali su oni sada retki. Neki solarni
  • њеног старења, а може изазвати и рак коже због оштећења гена за обнову ћелија коже. Ултраљубичасто зрачење типа УВА ствара спонтану и непосредну пигментацију
  • neophodno da se bombarduje sa elektronima da bi se jonizovao, obično s katodnom žarnom niti. Kada se jonizuje, joni se ubrzavaju sa katode na anodu kroz električno

Users also searched:

...