Back

ⓘ Отуђење




Отуђење
                                     

ⓘ Отуђење

Отуђење или алијенација је кључни појам у филозофији Хегела, Фојербаха, Карла Марксаа, и каснијих филозофа идеалистичке и марксистичке традиције. Оно означава стање човека у којем његова дела, производи или идеје постају супротстављена моћ која га потчињава, њему страна и независна од његове делатности и егзистенције.

У најширем смислу, отуђење је нешто одвојено од или страно нечем другом. У филозофији се говори о отуђењу човека од његове сопствене природе и од друштва. Такође, мисао може бити отуђена од стварности уколико је неадекватно одражава, а радник отуђен од резултата свог рада уколико они постају роба.

                                     

1. Отуђење у психологији

Психолошки, отуђење је осећање одвојености, усамљености или бивања странцем види странствовање. Ово осећање често имају особе које бораве у културном и социјалном окружењу које им је непознато, неприхватљиво или несхватљиво. Појединац може бити отуђен од друштва уколико осећа да га оно контролише, итд.

Особа постаје самоотуђена уколико не може да разуме или прихвати себе. Човек може бити отуђен и од својих жеља уколико оне нису аутентично његове, већ му долазе споља.

                                     

2. Отуђење у филозофији

Појам алијенација је првобитно имао правно значење продаје или уступање неког добра. Филозофско му значење даје већ Тома Аквински. Појам отуђење уводи у модерну филозофију Жан Жак Русо, у значењу отуђења од самог себе, духовног стања отуђености, изгубљености властитог ја. Појам је посебно важан за Хегела, Фејербаха и Карла Маркса.

                                     

2.1. Отуђење у филозофији Хегел

По Хегелу, производећи ствари и сам човек се постварује, опредмећује у физичком свету, друштвеним институцијама и тако даље, а свако такво постварење је уједно и отуђење. Даље, Хегел говори о отуђењу човековог мишљења од реалности. За Хегела алијенација је стављање духовне стварности као објект. Хегел сматра да се апсолутни дух пре свега отуђује у природи, па читава историја није у ствари друго до дезалијенација, разотуђење. Прогрес ка апсолуту представља прогрес самосвести, који је сам по себи процес "разотуђења" током кога оно што је одвојено и лажно објективизовано поново стиче своје јединство кроз самостварање и самосвест.

                                     

2.2. Отуђење у филозофији Маркс

Карл Маркс сматра да је Хегелова критика отуђења у ствари још" нејасна "и" мистификована критика ". Такође сматра да религиозно отуђење није једино нити суштинско човеково отуђење, јер се човек духовно отуђује и у моралу, филозофији, уметности, економски у облику робе, новца, капитала, а друштвено у виду државе, права, разних институција. Анализирајући разне облике отуђења човека, посебно у својим раним радовима нпр. у" Критици Хегелове дијалектике и филозофије "и у "Економско-филозофским рукописима ", Маркс пише:

Маркс отуђење ставља у друштвени оквир, објашњавајући да се човек отуђује увек у конкретном, класном друштву, те да је први и суштински предуслов разотуђења укидање класног друштва, односно свих животних услова који човека стављају у положај ропске зависности од спољњих економских, друштвених или идеолошких моћи.

Човек, отуђујући се од свог дела, истовремено се отуђује и од самог себе. Стога је основи различитих врста отуђења пре свега отуђење човека од себе сама, од својих правих могућности.



                                     

2.3. Отуђење у филозофији Франкфуртска школа

Критичка теорија сматра да савремено потрошачко друштво води отуђењу и тзв. "комодификацији” читавог друштва кроз промоцију потрошње као највеће вредности.

                                     
  • тога, лезбејски феминизам заговара лезбејство као рационални резултат отуђења и незадовољства овим институцијама. Rich, Adrienne 1986 Compulsory
  • односи с мајком су били тешки и антагонични и резултирали су коначним отуђењем Шопенхауер је рођен у Гдањску 22. фебруара године 1788. Отац му је био
  • књижевни белоруски и руски стварају између родитеља и деце, а и одбијање и отуђење с којим су се суочили неки националистички активисти који устрају на употреби
  • рабош 1966 Епоха романтизма 1966 Романтизам 1967 Мит, књижевност и отуђење 1970 Студија о Кафки 1971 Кафка: Кључеви за Замак 1972 Алфа и омега
  • поремећена наизменично теoријском мањкавошћу, институционалном изолацијом, отуђењем од општијих дисциплина социологије и у основи све мањим значајем модерном
  • град и производњу друштвеног концепта, и по свом раду на дијалектици, отуђењу и критици стаљинизма, егзистенцијализма и структурализма. У својој плодоносној
  • свих црквених фондова и задужбина заклада коначно рјешава о задужењу и отуђењу непокретних црквених имања која су намијењена општим потребама цркве и
  • продужили врсту, већ и обогатили своје технолошким достигнућима и општим отуђењем испражњене животе. Репертоар, Књажевско - српски театар Архивирано на сајту

Users also searched:

...
...
...