Back

ⓘ Опсесивно-компулзивни поремећај




Опсесивно-компулзивни поремећај
                                     

ⓘ Опсесивно-компулзивни поремећај

Опсесивно-компулзивни поремећај је врста неурозе коју карактеришу опсесивне мисли и компулзивне радње у покушају да се редукује или неутралише нереалан страх. Особа обавља радње које доживљава као туђе, наметнуте и непријатне, а ако се успротиви том пориву, страх, осећање кривице и стрепња се интензивирају.

Извршење присилне радње или изговарање неких речи доноси привремено растерећење или редукцију напетости и стрепње, али се потреба за присилним радњама убрзо поново јавља чиме се понавља читав поступак.

И човекови најбољи пријатељи, као што су пси, могу такође патити од ОКП. Овакво понашање код паса у ствари представља принуду-активност којом они смањују страх и стрес. Узроци ОКП код животиња, као и код људи, укључују предиспозицију гена, утицај окружења, а понекад и болести.

                                     

1. Епидемиологија

Учесталост

Према бројним епидемиолошким истраживањима, опсесивно-компулзивни поремећај ОКП данас спада у један од најчешћих неуротских поремећаја од којег пати око 2.5% човечанства од 1.7 до 4%. Према извештајима америчког Националног института за ментално здравље, око два милиона према другим изворима три милиона Американаца пати од опсесивно-компулзивног поремећаја. Развојем дијагностике значајно се повећао број новооткривених појединаца са тим поремећајем, али је и развитком нових метода лечења и бољом едукацијом пацијената повећан и број излечених.

Раса и националност

Опсесивно-компулзивни поремећај има сличну преваленцу код различитих раса и националности, иако специфична патолошка преокупација у појединим културама и религијама може повећати проценат оних са ОКП на пример, осећај кривње због бласфемије чешћи је код религиозних католика и ортодоксних Јевреја.

Полне разлике

Опсесивно-компулзивни поремећај се са подједнаком учесталошћу јавља код мушкараца и жена. Први симптоми поремећаја се у просеку нешто раније уочавају код мушкараца углавном у детињству или адолесценцији него код жена у раним двадесетим годинама. Зато се код неких жена ОКП јавља и током трудноће, иако се симптоми ОКП-а код већ оболелих трудница могу и погоршати. Погоршање симптома налазимо и током предменструалног периода код жена.

Старост

Први симптоми поремећаја се код оба пола обично јављају у детињству око десете године живота или у раном одраслом добуу средњим двадесетим годинама. Није необично да се обољење јави и код детета млађег од пет година. Симптоми ОКП-а се изузетно ретко јављају код лица старијих од 35 година. Основни симптоми су осећање присиле, борба против наметнутих мисли и радњи и свест о нелогичности и бесмислености симптома.

"У зависности од узраста разликују се и начини којима се особа бори против наметнутог. Деца у млађим узрастима нису свесна бесмислености присилних симптома којима се бране од стрепње. Нешто старија деца свесна су тога и боре се, показују отпор. Адолесценти предузимају и извесне противмере како би се одбранили, док одрасле особе почињу да избегавају ситуације које би могле изазвати принудну радњу или мисао. Ово даље води умањењу радног функционисања, кретања и општења са другима. Јављају се осећања стида, кривице и неприлагођености што уме да одведе у отуђење од читавог света због своје необичности".

Морталитет

Један од водећих узрока смрти пацијената са ОКП је самоубиство. Процене указују да је чак 10% пацијената са ОКП покушало самоубиство у адолесценатним или одраслим годинама живота.

                                     

2. Етиологија

Постоје различите теорије о факторима и узроцима који изазивају опсесивно-компулзивни поремећај али ни једна није истраживањима доказана. Научници се генерално слажу да психолошки и биолошки фактори играју улогу у изазивању нереда, иако се разликују по степену нагласка на оба типа фактор.

Висок скор предиспонирајућих гена Међу бројним узроцима као најзначајнији наводи се хередитет наследна предиспозиција. Истраживањима, у око 60-87% случајева ОКП утврђена је хередитарна предиспозиција. Неколико генетских истраживања утврдила су повезанаост ОКП са присуством различитих серотонергичких, допаминергичних и глутаматергичних гена. У суштини, сваки човек може патити од ОКП, али код људи који су по природи плашљиви, емотивни, плачљиви, нижег самопоштовања, као и код оних који теже подносе неправду и критику, ОКП се чешће јављају.

Улога неуротрансмитера Изложеност хроничном стресу, инфекције и повреде главе, мењају функцију и грађу мозга и зато се многи неуротски поремећаји, у које спадају и опсесивно-компулзивни, могу објаснити акумулацијом латентног деловања стреса, инфекције или повреде. Симптоми у ОКП се могу погоршати стресом, међутим, стрес није етиолошки фактор ОКП. ЦТ имиџинг мозга људи са ОКП је показао да они имају другојачије обрасце мождане активности од оних без ОКП и да је различито функционисање кола у одређеном делу мозга, као што је стријатум, може да изазове поремећај. Разлике у другим деловима мозга и неравнотежа хемијских супстанци у мозгу, посебно серотонина и допамина, може такође да допринесе ОКП. У изолованим истраживања се константно налази необична допаминска и серотонинска активност у различитим регионима мозга код особа са ОКП. Она се може дефинисати као допаминергична хиперфункција у префронталном кортексу и серотонергичка хипофунција у базалним ганглијама.

И у овим случајевима конституција организма има важну улогу, јер одређује под којим теретом и после колико времена ће се нервни систем "сломити".

Животна средина Векови су протекли као "доба меланхолије", док се за двадесети век може рећи да је "доба стрепње анксиозности", светски подаци указују на епидемију стрепње, посебно у двадесетпрвом веку, при чему се симптоми стрепње, са њом и ОКП, из генерације у генерацију, јављају све раније и све учесталије.

                                     

3. Клиничка слика

Типични симптоми опсесивно-компулзивне неурозе су:

  • опсесивне мисли које се увек враћају и не излазе из главе,
  • присилно прање руку или вршење неких ритуалних радњи.
  • присилно бројање нпр. корака при ходу,

Листа најчешћих опсесија и компулзија.

                                     

4. Дијагноза и диференцијална дијагноза

Да би се дијагностиковао опсесивно-компулзивни поремећај, код појединца у временском периоду од две недеље или дуже мора бити евидентирана учестала појава опсесивних мисли или компулзивних радњи или истовремене појаве оба симптома.

Најчешћи медицински проблем у лечењу ОКП поставља погрешно постављена дијагнозе. Зато сваки клиничар који се бави лечењем ОКП мора добро да распознаје и диференцијално дијагностички разликује критеријуме као што су тикови, расположење, анксиозност или други компулзивни облици понашања, као што су трихотиломанија или неуродерматитис.

Као посебан проблем и честу замку у диференцијалној дијагностици и неуспешном препознавању и дијагностиковању ОКП представљају следећи поремећаји, који се често срећу код пацијената, и које треба имати у виду:

  • Други тиковни поремећаји 20-30%
  • Неуродерматитис
  • Социјална фобија и једноставна фобија 24%
  • Идиопатски тортиколис
  • Болести зависности
  • Туретов синдром 5-7%
  • АДХД
  • Поремећаји у исхрани
  • Телесна дисфорија 14.5%
  • Трихотиломанија
  • Генерализовани анксиозни поремећај 20%
  • Велики депресивни поремећај 30-70%
  • Панични поремећај 14%, 35%


                                     

5. Прогноза

Опсесивно-компулзивни поремећај је хронична болест са широким спектром и различитим интензитетом симптома. Без лечења, интензитет и манифестације симптома могу да се увећавају и слабе, и спонтано се ретко повлаче.

У близу 70% пацијената почетак лечења значајно побољшава стање ОКП и редукује његове симптоме. Међутим, ОКП остаје хронично обољење, са симптомима који могу јачати или слабити током целог живота пацијента.

Око 15% пацијената може показати прогресивно погоршање симптома или погоршање у функционисању током времена старења. Док око 5% пацијената има потпуну ремисију симптома између епизода егзацербације.

Фармаколошко лечење се најчешће спроводи у континуитету. Ако успешно лечен појединац нагло престане да спроводи прописани режим узимања лекова, рецидив није неуобичајен.

Одређени број процената може реаговати негативно на лечење, упорним симптомима. Зато лечење ових пацијенти може захтевати примену већег броја медикамената или веће дозе лекова и/или упућивање у специјализоване установе. У овој групи, мањи број пацијената, могу бити кандидати за неурохируршке психохируршке интервенције.

                                     

6. Спољашње везе

  • National Institute Of Mental Health језик: енглески
  • American Psychiatric Association језик: енглески
  • Удружење грађана за подршку људима са опсесивно-компулзивним поремећајем и осталим неуротским проблемима